korpa
Info: Vaš pretraživač ne prihvata kolačiće (cookies). Da poručite i kupite proizvode morate omogućiti rad sa kolačićima.

Navigacija : Početna Prodavnica Politika, publicistika "Rusko pitanje" krajem 20. veka
Info: Vaš pretraživač ne prihvata kolačiće (cookies). Da poručite i kupite proizvode morate omogućiti rad sa kolačićima.
(S)udar polova

"Rusko pitanje" krajem 20. veka

Autor: Aleksandar Solženjicin


CHF 10.00

Izdavač: Matica srpska, Cicero, Pismo


”Smrt Aleksandra Solženjicina je na zapadu popraćena predividim komentarima. Jeste, vele, da je bio moralni div koji je hrabro razotkrio zlo sovjetskog logorskog sistema u Arhipelagu Gulaga, ali je posle moralno posrnuo tako što nije voleo Zapad i što je postao ruski nacionalista. Savršen primer ovog rezonovanja je članak Ane Eplbaum u Gardijanu. I sama autor istorije Gulaga, Eplbaum piše:”U poznim godinama, Solženjicin je izgubio ugled… ponajviše zato što nije prihvatio liberalnu demokratiju. On nikad nije voleo Zapad, nikad nije odobravao slobodno tržište i pop kulturu.”. Ovakvi komentari otkrivaju više o autoru nego o temi. Ovde je reč u nečemu što bih nazvao ”geo-ideologija,” nažalost trenutno rasprostranjenoj predrasudi da su ”Zapad” i ”demokratija” identični pojmovi. U očima tih komentatora, štaviše, ”Zapad” je isto što i ”slobodno tržište” i ”pop kultura.” Izgleda da Zapad više nije ni hrišćanska vera, ni kulturno nasleđe antičke Grčke i Rima, već MTV, koka-kola i kokain. Ova pretpostavka je pogrešna u svakom pogledu. Počnimo od slobodnog tržišta, te beskrajno ponavljane floskule globalista. Po kom kriteriju se može reći da je rusko tržište išta manje slobodno od američkog, ili evropskog? Najznačajnija mera slobode tržišta je udeo privatnog prihoda koji uzima država. Porez na prihod u Rusiji je 13% za sve – što je mnogo manje od 25% u Americi, 33% u Britaniji i 40% i više u Evropi. Što se pop-kulture tiče, Rusija je nažalost ima napretek. Ruska mladost je njom zadojena u istoj meri koliko i omladina u Evropi i Americia. Komentatori propuštaju da ponude bilo kakvo ozbiljno objašnjenje Solženjicinovog političkog ubeđenja. Eplbaum tako nudi samo prezrive nebuloze o Solženjicinovoj ”viziji duhovnijeg društva” i ”okorelom starom nacionalizmu” – što zvuči više poput sovjetske propagande u koju ona navodno ne veruje. Ali nikad ne kaže svojim čitaocima šta se pod time podrazumeva… Svakome ko pročita Solženjicinov esej iz 1995, ”Rusko pitanje na kraju 20. veka” biće jasno da je ova karikatura besmislica. U Solženjicinovom političkom ubeđenju nema ničega mističnog ili iracionalnog – on čak jedva da i spominje veru, koju znamo da je smatrao veoma važnom. Ne, ono što se vidi iz ovog eseja je jednostavan i moćan politički stav koji se u savremeni američki engleski lako može prevesti kao ”paleo-konzervativizam.” Solženjicin oštro napada tri veka ruske istorije. Skoro niko od ruskih lidera ne izmiče kritici (osim Carice Elizabete [1741-1762] i Cara Aleksandra III [1881-1894]) i osudi. O oštrini Solženjicinove kritike se može raspravljati, ali je ona sasvim ideološki dosledna: on je protiv lidera koji se bave avanturama u inostranstvu, protiv imperijalizma o trošku ruskog naroda. A to je, veli on, nit koja povezuje sve careve od Petra Velikog i Boljševike”.

Džon Laflend: Solženjicin i rusko pitanje; Briselski Žurnal, 9. avgust 2008.










search
Kategorija Raspon cena od CHF do CHF